WeBible

1 - А Соломун се опријатељи с фараоном царем Мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.

2 - Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не бјеше сазидан дом имену Господњему до тада.

3 - А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца својега Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.

4 - Зато отиде цар у Гаваон да ондје принесе жртву, јер то бијаше велика висина; и Соломун принесе тисућу жртава паљеница на оном олтару.

5 - И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: ишти што хоћеш да ти дам.

6 - А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу његову, као што се види данас.

7 - И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на мјесто Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.

8 - И твој је слуга међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројити ни прорачунати од множине.

9 - Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?

10 - И би мило Господу што Соломун то заиска.

11 - И рече му Бог: кад то иштеш, а не иштеш дуга живота нити иштеш блага нити иштеш душа непријатеља својих него иштеш разума да умијеш судити;

12 - Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такога какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.

13 - А сврх тога дајем ти и што нијеси искао, и благо и славу, да такога какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега вијека твојега.

14 - И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје.

15 - Тада се пробуди Соломун, и гле, оно бјеше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завјета Господњега принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.

16 - Тада дођоше двије жене курве к цару, и стадоше пред њим.

17 - И рече једна жена: ах, господару; ја и ова жена сједимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

18 - А трећи дан послије мога порођаја породи се и ова жена, и бијасмо заједно и не бијаше нико други с нама у кући, само нас двије бијасмо у кући.

19 - И умрије син ове жене ноћас, јер она леже на њ.

20 - Па уставши у поноћи узе сина мојега искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свога мртвога стави мени у наручје.

21 - А кад устах ујутру да подојим сина својега, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то не бјеше мој син, којега ја родих.

22 - Тада рече друга жена: није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.

23 - А цар рече: ова каже: овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.

24 - И рече цар: дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.

25 - Тада рече цар: расијеците живо дијете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.

26 - Тада жена којој син бјеше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: ах, господару, подајте њојзи дијете живо, а немојте га убијати. А она рече: нека не буде ни мени ни теби, расијеците га.

27 - Тада одговори цар и рече: подајте оној живо дијете, немојте га убити, она му је мати.

28 - И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видјеше да је у њему мудрост Божја да суди.